Senja Vild

Kako pokazuješ ljubav svom detetu?

Igramo se zajedno, trudim se da razumem njegove potrebe, tu su i zagrljaji, poljupci, maženje... puno je malih stvari koje on čita i razume na svoj način i oseća se sigurno.

Da li je ljubav dovoljna?

Trebalo bi da bude, ali treba je pokazati, verbalizovati, treba se potruditi oko osobe do koje ti je stalo. Dete se uči poverenju, saosećanju, razumevanju tuđih potreba, da ljubav ima mnogo lica i načina da bude pokazana.

Tri stvari koje ne tolerišeš kod deteta i zašto?

On je još uvek mali da bi neke stvari mogao da razume. Ne prihvatam plakanje "na suvo" kako to zovem, odnosno, bez ikakvog razloga i povoda, da bi neke stvari dobio. I sada postoje drugi načini na koji to može da pokaže. Iako, još ne ume da se izrazi, pa je plač nekad jedini način da iskaže svoje nezadovoljstvo.
Kada poraste, sigurno neću tolerisati bezobrazluk, bahatost i nepoštovanje drugih.

Vrednosti koje cenim trudim se da izgradim kod sebe, a to bih volela da usadim i svom sinu.

Šta te je dete naučilo?

Strpljenju pre svega. Poniznosti i iskrenosti. Kod dece je sve vrlo otvoreno, jednostavno i bez muljanja.

Savršen dan sa tvojim detetom?

Svaki dan je, bez obzira na rutinu drugačiji i pun novih sitnica. Savršenstvo nije važno, već ono vreme kada smo zajedno, u prirodi, kod kuće, na putu, kada smo svi zajedno. Lepota je u malim stvarima koje čine odrastanje.

Prva reč tvog deteta?

Još nije progovorio, pa nisam sigurna da li mu je prva reč "tata" ili je sve još "dada" ☺

Slobodno dete i do koje mere?

Slobodno, ali uz neka ograničenja. Posebno kad nešto može biti opasno po njega ili ružni postupci. Ne je ne.

Puštamo ga da istražuje, da padne, da nauči da se podigne i da ne odustaje kada nešto nije uspeo da uradi. Učimo ga i da se snađe u različitim situacijama, da prevaziđe male prepreke.

Koja je najteža istina o roditeljstvu koji su prihvatila?

Ništa u vezi sa roditeljstvom mi nije teško palo. Mi smo tim. Imamo još jednog člana, naš život nije stao, samo se obogatio i dobio novo značenje.

Roditeljstvo mi prija. Ne idealizujem odgajanje deteta, to uopšte nije naivna stvar, niti su svi dani lagani, sunčani i zabavni. To je za ceo život, a za to vreme treba da ga naučimo da pre svega bude dobar čovek, da bude emocionalno stabilan, da ume da funkcioniše u društvu, da bude u stanju da prevaziđe probleme i kada mi ne budemo pored njega.

Najveći strah, a vezan za budućnost tvog deteta?

Svet u kome će odrastati, sa kakvim će se ljudima susretati, sveprisutni manjak empatije.

Koliko često pomisliš - a gde sam ja u svemu ovome/celoj priči?

Ne pomislim. Tu sam, prisutna u svakom segmentu njegovog odrastanja.

Kako se vraćaš sebi i koji su tvoji rituali?

Trudim se da uvek odvojim vreme za sebe, svoje prijatelje, partnera, roditelje. Volim svoju jutarnju kafu ili matchu, vreme za trening, šetnje, rad i razvijanje ideja.

Šta duguješ svom detetu?

Ne dugujem mu ništa. Želim da mu prenesem vrednosti do kojih mi je stalo, da postane dobar čovek.   Svi grešimo, a kroz iskustvo učimo kako da nastavimo dalje, prevaziđemo prepreke i prebrodimo teške trenutke.

Da li si roditelj ili prijateljica?

Roditelj. Kasnije, kad poraste, kroz poverenje, ljubav, podršku i razumevanje, mogu da mu postanem i prijateljica.

Koja osobina tvog deteta te iznova iznenađuje?

Nežnost.

Poruka za tvoje dete.

Život nije lak, ali može biti lep.

Nemoj nikada da odustaneš pre nego što probaš, ako dovoljno jako želiš. Gde god da te život odvede imaćeš nas.